Allgemein

Празник Благовести и ове године свечано је прослављен у Српској православној Црквеној општини и парохији Преподобног Симона Монаха у Санкт Галену. Тим поводом канонску посету овој заједници извршио је Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј.

На сам празник, у недељу 7. априла, Свету архијерејску Литургију у Санкт Галену служио је Епископ Андреј уз саслужење архијерејског намесника за Швајцарског и пароха у Берну протојереја-ставрофора Станка Марковића и пароха у Санкт Галену протојереја Бранa Сарића.

У надахнутој беседи Епископ Андреј тумачио је одељак из прочитаног Еванђеља, нагласивши спасоносни значај празника Благовести у историји људског спасења. Осим тога Епископ Андреј се осврнуо и на значајне јубилеје Преподобног оца Јустина Ћелијског, који ове године започињу управо празником Благовести.

Благољепију на Светој архијерејској Литургији допринело је и свечано појање парохијског хора ”Логос” из Санкт Галена, под вођством диригенткиње Мирјане Бубање.

После Свете архијерејске Литургије добротом Црквене општине ова свечана прослава настављена је уз свечано послужење за све присутне вернике које су уприличиле чланице КСС парохије санктгаленске.

Прослави Благовести у Санкт Галену присуствовали су и председник Црквене општине Цирих господин Драган Алексић и члан Управног одбора господин Драган Стевановић.

У пуном сјају какав доликује великом празнику Богојављења али и највећег нашег националног празника Св. Саве, и ове 2024. године прослава је протекла уз велико мноштво вјерног народа санктгаленске парохије.

У четвртак увече, у току празничног Вечерња је извршен чин Великог водоосвећења у великој цркви Хајлигкројц у Санкт Галену, који је извршио протојереј-ставрофор Радивоје Сарић уз присуство надлежног свештеника Брана Сарића, након кога је цијели храм и мноштво присутног народа покропљен.

Сутрадан, на сам празник Богојављења, служена је Света Литургија у истом храму након које је организовано пливање за Часни Крст на Боденском језеру у Роршаху. Двадесетдва пливача су показали храброст и запливали у хладном језеру за Часни Крст до којег је први допливао ватерполиста Марко Миловановић из Флавила. Присутни народ је пратио сав догађај са одушевљењем и бодрио храбре пливаче.

У недељу 21. јануара, служена је Св. Литургија којом је начаствовао протојереј-ставрофор Симеун Продановић из Цириха уз саслужење протојереја-ставрофора Радивоја Сарића из Лакташа и парох санктгаленски протојереј Бране Сарић. У току Св. Литургије, о. Симеун је надахнутом бесједом и живом ријечи поучио присутни народ о животу Св. Саве и светотајинском животу у Цркви. Сва присутна крштена дјеца су се причестила Пречасним Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа.

Светој Литургији је тога дана присуствовало велико мноштво дјеце који похађају српску школу на подручју санктгаленске парохије са својим родитељима и учитељицом Иваном Марчетом. После заамвоне молитве су освећени славски хљебови у част Св. Саве, које су припремили породица Шикман из Сирнаха, породица Здравковић из Санкт Галена као и продица Стојковић из Уцвила. Учитељица је по благослову надлежног свештеника спремила светосавски програм, који је после Свете Литургије пред присутном Црквом изведен. Након изведеног програма, Црква је даровала сву присутну дјецу богатим светосавским пакетићима и послужила све присутне у црквеној сали.

У уторак, 9. јануара 2024. године, на трећи дан Божића и на дан празника Светог Архиђакона и Првомученика Стефана, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Симона Монаха у Санкт Галену. Епископу Андреју су саслуживали протојереј-ставрофор Ненад Михајловић из Цириха и протојереј Бране Сарић из Санкт Галена.

На Литургији је појали чланови парохијског хора Логоса уз учешће присутних верника који су присуствовали у светом Божијем храму упркос радном дану у Швајцарској. Епископ Андреј је беседио о значају празника Рождества Христовог за живот сваког Хришћанина, а потом се осврнуо на лик и дело Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, првог мученика за цркву Христову. Епископ је истакао мучеништво Светог Стефана – издржано зарад љубави према правди Христовој и његово сведочење вере као истински пример хришћанског живота. Као такав он је био узор и самим апостолима, који су сходно томе сведочили своју веру и непоколебљиво остајали уз Христа. Епископ је потом на крају службе верницима поделио нафору и честитао празник Рождества Христовог али и славу свечарима, призвавши благослов Господњи на све и пожелевши напредак у сваком добру. Епископ је такође пререзао славски колач у породичном дому надлежног старешине храма Светог Симона Монаха, оцу Брану Сарићу, који је истог дана обележио своју крсну славу.

У парохији санктгаленској су и ове године Бадњи дан и Божић прослављени у храму Преподобног Симона монаха и већ други пут и у цркви Хајлигкројц у молитвеном и радосном расположењу.
Већ од Туциндана, на стотине парохијана из целе парохије су долазили у храм Преподобног Симона Монаха у Санкт Галену како би се снабдели свим оним што је потребно за традиционалан начин дочека и прослављања Рождества Христовог – Божића у својим домовима. Вредне чланице КСС парохије санктгаленске су украсиле поменуте храмове у Божићном амбиенту и спремиле их за дочек и прослављање великог празника.
На Бадњи дан је служена Св. Литургија у храму Св. Симона монаха а у вечерњих часова су верници имали прилику да већ друге године у великој цркви Хајлигкројц учествују на Вечерњем уочи празника Рождества Христовог – БОЖИЋА.
Пре вечерње службе свечано у цркву је унешен Бадњак којег је спремио г. Перо Николић са својом породицом из Санкт Галена и који је освештан.
У току вечерње службе, прочитана је посланица Његове Светости, Патријарха српског Г.Г. Порфирија присутном народу.
По завршетку службе, свештеник Бране Сарић са румунским свештеником из Санкт Галена, протојерејем-ставрофором Михаилом Адамом у свечаном входу заједно са чтечевима је изнео и наложио Бадњак на платоу испред храма.
Славље је настављено у порти храма уз уштипке и топле напитке које су спремиле српска Школа и Црква за све присутне.
Рождество Христово – Божић је прослављен Светом Литургијом у цркви Хајлигкројц на којој је одговарао парохијски хор Логос.
У току исте се причестило много верног народа а после заамвоне молитве је преломљена божићна Чесница коју је спремила г. Зорица Цветковић из Голдаха у којој је дукат пронашао ове године Миахило Миловановић из Херисауа.
Након отпуста, свештеник Бране Сарић поздравио је окупљени народ стародревним хришћанским поздравом ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ и поделио антидор.

Овогодишње прослављање храмовне славе Св. Симона Монаха у Санкт Галену отпочело је вечерњим богослужењем  у суботу 30. септембра 2023.

Вечерњом са Петохлебницом, начаствовао је изасланик Њ. П. Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, пречасни јереј Миладин Вујковић, парох Цркве Акатиста Пресвете Богородице у Бечу, уз саслужење архимандрита Дамаскиноса Касотиса из Санкт Галена (Константинопољска партијаршија), протојереја-ставрофора Михаила Адама из Санкт Галена (Румунска патријаршија), јереја Марка Кнежевића из Белинзоне, јереја Ненада Бркића из Мелса као и надлежног пароха протојереја Брана Сарића из Санкт Галена. Уз присуство мноштва верног народа, на Вечерњој је одговарао парохијски хор Логос. Након отпуста, пречасни отац Миладин се обратио верном народу бираним речима о личности Св. Симона Монаха и његовом јеванђеоском животу. Пре поделе Петохлебнице, оца Миладина у име парохије је поздравио надлежни парох, свештеник Бране Сарић, захваливши Богу и Преосвећеном Епископу Г. Андреју на благослову. У току заједничке вечере, отац Миладин је уручио поклон чланица КСС своје парохија чланицама КСС санктгаленске парохије.

У недељу, 1. октобра 2023. служена је Св. Литургија којом је начаствовао пречасни јереј Миладин Вујковић а коме је саслуживао протојереј Бране Сарић. Након прочитаних јеванђеоских зачала, отац Миладин је беседио на тему Јеванђеља. У току Св. Литиргије причестило се велико мноштво верника међу којима много деце. У току Св. Литургије је појао домаћи парохијски хор Логос. Након заамвоне молитве освећени су славски колач и кољивио које су ове године спремили Радован и Соња Стојановић из Роршахерберга са сином Милошем. Кумства за следећу славу се примиио Перо Николић са својом породицом.
Након Св. Литургије и отпуста, надлежни парох санктгаленски протојереј Бране Сарић се у име парохије захвалио Преосвећеном Епископу Г. Андреју на изасланству оца Миладина, који је боравио неколико дана у санктгаленској парохији са својом породицом. Такође је поздравио и присутне званице, г. Петера Шахтлера, члана УО евангелистичке цркве Хајлигкројц као и вицеконзула Републике Србије, г. Живорада Петровића. Након поделе антидора верни народ заједно са свештеницима се упутио у салу ЦО где је настављено прослављање храмовне славе уз трпезу љубави које су и ове године уприличиле чланице парохијског КСС заједно са куваром Гораном Обрадовићем и његовом породицом из Санкт Галена.

Живећи далеко од своје отаџбине, у плуралистичком свету двадесет првог века, православна Црква сведочи својим постојањем и деловањем и мисијским активностима, о својој спасоносној улози сваког друштва и сваког времена. Тако је и ових дана, тачније 6. септембра 2023. године благословом и учешћем Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, ЦО у Санкт Галену организовала први симпосијум у евангелистичком храму Хајлигкројц у Санкт Галену на тему „Религија и интеграција“.

Уз велико мноштво швајцарских званица, махом личности политичког живота са локалног и кантоналног нивоа, као и многих званица српских интелектуалаца и студената санктгаленске парохије, председник ЦО Санкт Гален г. Дејан Крсмановић је на немачком језику поздравио све присутне, пожелевши им добродошлицу и угодно вече уз стручне референте.

Симпосијум је модерирала г. Андреа Хаури, која је представила првог референта, госпођу др Лауру Бухер (Regierungsrätin Dr. iur. Laura Bucher), председавајућу одељења за унутрашње послове и интеграцију кантона Санкт Галена. Госпођа Бухер је поздравила присутне и отпочела свој реферат на тему „Der Beitrag des interreligiösen Dialogs im St. Gallen für die Integration“ (Допринос међуверског дијалога у корист интеграције). У дијалогу који води одсек унутрашњих послова кантона са свим релевантним верским заједницама и црквама, г. Бухер се између осталог осврнула и на веома добру и конструктивну сарадњу са Српском Црквом и њеним представницима у кантону Санкт Галену.

Г. Хаури се захвалила г. Бухер након аплауза присутних и најавила другог референта госпођу Мариу Папу (Stadtpräsidentin Maria Pappa), градоначелницу града Санкт Галена која је отпочела свој реферат на тему „Integration: Anpassung oder Unterdrückung?“ (Интеграција: Прилагођавање или угњетавање?). Градоначелница источношвајцарске метрополе, иначе италијанског порекла, је у свом реферату говорила о свом детињству и интеграцији у швајцарско друштво које је у њеном примеру резултирало њеним пословним и политичким успехом.

Као трећи по реду референт симпосијума, Његово Преосвештенство Епископ аустријско – швајцарски Г. Андреј је поздравивши све присутне отпочео свој реферат на тему: „Schritte auf dem Weg der Ökumene“ (Кораци на путу међуцрквених односа). На самом почетку свог реферата, Преосвећени Владика Андреј је насмејао публику једном анегдотом из своје младости и случаја који се десио у Немачкој, а који је везан за живот наше Цркве и народа. Након тога је Епископ Андреј говорио о православном схватању међуцрквених односа, напора и изазова Православне Цркве с њом у вези.

На крају је за говорника позван г. др мед. Милан Калабић, четврти и последњи референт овог симпосијума, чији је реферат гласио: „Die Lebensreise – Niemand will Niemand sein“ (Животни пут – нико не жели да буде нико). Последњи референт је говорио о свом дугогодишњем психијатријском искуству и здрвственим проблемима који се јављају код наших људи, али и других досељеника у Швајцарску, који се нису правилно интегрисали у друштво у коме често пута живе деценијама.

Након што су сва четири говорника изнели свој реферат, укратко су одговарали на питања публике након чега су уручени пригодни поклони.

Сви присутни се се након интересантних и разноврсних реферата, који су изношени из угла политике, теологије и медицине упутили у салу која се налази поред цркве те тамо уз пријатне разговоре и лично упознавање почастили закуском коју је припремио врхунски кувар г. Жељко Ребић са својим тимом.

https://st-galler-nachrichten.ch/st-gallen/detail/ein-zeichen-der-akzeptanz

Раног јутра, 2. септембра 2023. године, чланице КСС санктгаленске парохије, по благослову Преосвећеног Епископа Г. Андреја, након молитве за благословено путовање, заједно са својим свештеником протојерejем Браном Сарићем кренули су за Милано.

Стигавши у Карате Бријанцу, путнике је срдачно дочекао парох милански јереј Иваца Ђулић са својим парохијанкама. Након поздрава и неколико речи о храму и историјату парохије Св. Симона Монаха у Милану, отац Иваца је укратко говорио гостима из Швајцарске о најпознатијем светитељу миланског краја, због кога су гости из Швајцарске првенствено и дошли, Светом Амвросију Миланском. Потом су путници обимним доручком угошћени у парохијској сали где су имали прилике да се друже са парохијанкама миланске парохије и чују о њиховом парохијском животу.

Око подне су гости са домаћинима кренули у Милано као би видели знаменитости тог древног града, престонице Ломбардије. Пристигавши у Милано, чланице КСС и протојереј Бране Сарић заједно са оцем Ивицом Ђулићем су посетили базилику Св. Амвросија Миланског и његово гробно место а потом обишли и све значајније знамености овог града. Након веома богатог дневног програма и лепог дружења са оцем Ивицом у Милану, чланице КСС санктгаленске парохије на челу са својим свештеником запутили су се за Санкт Гален где су, хвала Богу, срећно стигли заблагодаривши Богу, мајци Божијој и Светом Симону Монаху за незабораван дан.

            Божијом милошћу и благословом надлежног Архијереја, Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, парохијани храма Преподобног Симона Монаха у Санкт Галену, предвођена својим парохијским свештеником протојерејем Браном Сарићем, боравила је у осмодневној посети Светој Земљи – Израелу и Палестини, које је у периоду од 17. до 24. маја 2023. године, реализовано под покровитељством православне поклоничке агенције „Пут Вере“ из Москве.

            Прва посета верника из Санкт Галена и похођење највећима светињама васцелог православља, организована је у данима пасхалне радости, због чега је у правом смислу те речи и била испуњена истинском пасхалном радошћу свих поклоника. На свом антологијском путовању, верници су могли да се упознају са богатом историјом библијске Палестине и модерног Израела, са којом их је упознао њихов водич, теолог Јован Босић.

            Након ноћног лета и одмора у хотелу у граду Богорођења Витлејему – у среду на четвртак (17-18. маја),

поклоници су се упутили у срце Јудејске пустиње, како би обишли древне светиње и центре православног монаштва: лавре Светог Саве Освећеног (484.)

и Светог Теодосија Великог (476.).

Поклонивши се највећим светињама и измоливши благослов њихових утемељивача, вернике је пут повео у нови део светог града Јерусалима. Прва дестинација био је манастир Часног Крста где је по предању никло дрво на којем ће бити распет Господ наш Исус Христос.

На неколико километара од манастира, у области под називом Ен Карем или Град Јудин, смештена је још једна значајна хришћанска светиња: руски манастир Горња. Управо на овом месту била је кућа родитеља Светог Јована Крститеља – Праведних Захарије и Јелисавете, где се одиграо и чувени сусрет између Пресвете Богородице и њене тетке Јелисавете.

Поклонивши се месту на којем је Свети Јован изговорио своју прву проповед, поклоници су се вратили натраг у хотел у Витлејему.

            У раним јутарњим часовима, у петак 19. маја, верници су посетили Храм Христовог Рођења, где су имали прилику да учествују у Литургијском сабрању, на којем је – поред братства овога храма и гостију из других Помесних православних цркава, саслуживао и отац Бране. Богослужило се у пећини изнад места Рођења Богомладенца Христа, на грчком, арапском и српском језику.

Након обиласка храма и поклоњења чудотворној икони Витлејемске Пресвете Богородице и пећини Младенаца,

поклоници су пошли пут старог града Јерусалима и здања Јерусалимске Патријаршије, како би узели учешће на пријему код Његове Светости Патријарха јерусалимског Г. Теофила III.

Примивши благослов и молитвени дар из руку Његове Светости, поклоници су наставили са програмом, посетивши Маслинску гору и обишавши њене најзначајније светиње: руски манастир Вазнесења Господњег (са капелом Обретења главе Светог Јована Крститеља),

Место Христовог Вазнесења (које чува последњу Христову стопу утиснуту у камену),

као и величанствени видиковац са којег се пружа величанствен поглед на Стари град Јерусалим у чијим зидинама се блистају куполе храмова и светиња трију великих монотеистичких вера.

У наставку дана, поклоници су имали прилику да посете Бању Витезду,

након чега је уследило молитвено хођење путем Христовог страдања, тзв. „Via Dоlorosa“.

Корачајући уским каменим улицама Старог града Јерусалима, уз појање тропара „Кресту Твојему“, верници су стигли до Цркве Христовог Васкрсења.

Поклонивши се Христовом Гробу и Плочи помазања,

испуњени молитвеним миром и озарени Хростовим Васкрсењем, поклоници су се вратили на конак у хотел у Витлејему.

            Наредног дана – у суботу 20. маја, пут је групу из Санкт Галена повео у најстарији град на свету: Јерихон. Прва дестинација био је манастир Светог Георгија Хозевите, који се налази у долини потока Хората (Вади Келт).

На овом месту је сачувана и пећина која чува успомену на два значајна догађаја: у њој се крио Свети пророк Илија и ту је Богородитељ Јоаким оплакао своје безчадство и примио благу вест о рођењу Пресвете Богородице.

На месту званом Витавара, које је у Старом завету било поштовано као место преласка реке Јордан и уласка Јевреја у Обећану земљу, док је у Новом Завету познатије по проповеди Светог Јована Крститеља и Крштењу Господа нашег Исуса Христа – празник Богојављења, верници су имали прилику да уђу у свете воде реке Јордана и приме њен благослов.

Још једна од светиња у Јерихонској долини јесте манастир Четрдесетнице на Гори Кушања.

До њега се долази посебно изграђеном жичаром која представља познату туристичку атракцију овога града Јерихона. У граду је смештен и манастир Светог пророка Јелисеја у чијој порти расте Сикамора – дрво на које се попео цариник Закхеј, будући низак растом, како би видео Господа. У смирај дана уприличена је и посета манастиру Светог Герасима Јорданског у Јорданској пустињи, који је подигнит на месту славне Каламонове лавре,

након чега су се верници вратили у свој хотел. Пошто су вечерали и одморили, пошли су на поноћну Литургију у Храм Христовог Васкрсења, где су имали прилику да приме Свето Причешће.

            У недељу 21. маја, поклоници су пошли пут древне Витаније или Ел Лазарије, како би се поклонили гробном месту Светог и праведног Лазара Четвородневног.

Управо на овом месту Господ је учинио Своје велико чудо васкрснувши Свог пријатеља Лазара. Дошавши још једном у свети град Јерусалим, најпре је обављена посета светињама горе Сиона: сале Тајне вечере и гроба Светог цара Давида.

Иако то није предвиђено програмом, верници су постили и древни манастир Светих Архангела – славну задужбину Светог краља Милутина.

Упознавши се са историјом ове светиње, упутили су се ка Гетсиманији,

како би обишли три значајна места: Место страдања Св. Архиђакона Стефана, Базилику Агоније и Гроб Пресвете Богородице.

Један од братије Богородичиног гроба, монах српског порекла отац Прохор, позвао је групу да посете Гетсимански врт иза храма, где је уприличен духовни разговор на многе актуелне теме данашњице. Испуњени утисцима, верници су се вратили у хотел, како би се спаковали за сутрашњи одлазак у Галилеју, где је Господ Исус Христос провео своје детињство и младост.

            У понедељак 22. маја, непосредно пред полазак на север Изарела, поклоници су још једном посетили Храм Христовог Васкрсења: Голготу и место проналаска Часног Крста.

Након обиласка Зида плача – јединог остатка чувеног Јерусалимског храма, верници су обишли и манастир Свете Марије Магдалине на обронцима Маслинске горе,

и том приликом се поклонили моштима Преподобне Јелисавете и инокиње Варваре. Следећа дестинација био је град Назарет, град Благовести, где се налази православна Црква Светог Архангела Гаврила. У њој је смештен бунар Пресвете Богородице, на којем је Богородица чула Гаврилов архангелски поздрав и радосну, благу вест о рођењу детета који ће бити Спаситељ света. Допутовавши у Тиверију, верници су се сместили у хотел.

            Наредни дан – уторак 23. маја, био је одвојен за обилазак светиња Галилеје и Галилејског језера. Прво место била је Кана Галилејска и место где се налазила кућа Симона Кананита у којој је на свадби Христос започео своју славу чудом претварања воде у вино.

У непосредној близини налази се и православни манастир Светог Ђорђа. Из Кане, поклоници су пошли пут горе Преображења – Тавора,

како би посетили православни манастир подигнут у част Светог пророка Илије. На обалама Галилејског језера, посетили су низ значајних места: Табху – место Христовог чудесног умножења хлебова и риба,

Гору Блаженства, православни манастир Дванаесторице апостола у Капернауму и руски манастир Свете Марије Магдалине.

Дан је употпуњен и традиционалним ручком на ком се обедује тзв, риба Светог Петра (Тилапија), као и вожњом бродом Галилејским језером.

Након вечере у хотелу, уприличено је и свечано уручење патријарашких грамата и промоција хаџија.

            У среду 24. маја – последњег дана боравка у Светој Земљи, поклоници су посетили древни град Лод (Лиду), родно место Светог Великомученика Георгија Победоносца.

У манастиру посвећеном овом Божијем угоднику, верници су имали прилику да се поклоне месту светитељевог погребења (у крипти испод храма), веригама у којима је био окован, те да целивају кивот са светитељевим моштима.

            Овим је уједно било окончано осмодневно поклоничко путовање групе парохијана Српског православног храма и парохије у Санкт Галену, након чега је уследио лет и повратак натраг у Швајцарску.

Парохијски хор ЛОГОС је на празничној Литургији Вазнесења Господњег, 25. маја 2023. прославио своју хорску славу, у току које је освећен славски колач и жито које је спремила и ове године кумовала диригентица хора, г. Јасмина Голник. Након Свете Литургије је уприличено послужење свима присутним.

Хору Логосу је 27. и 28. маја 2023. указана част да гостује у Црквеној општини Берн, при храму св. Кирила и Методија у Белпу поводом храмовне славе.
Вечерње богослужење, као и Архијерејску Литургију служио је Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј. Том приликом хор Логос је извео и поједине ставове из четворогласне Литургије за мешовити хор Ст. Мокрањца, као и дела Кедрова, Дворецког, Динева, М. Павловића под вођством диригента Ј. Голник.
Уз присуство свештенства других парохија и многобројног верног народа, свечаној Архијерејској Литургији присуствовали су и амбасадор републике Србије у Швајцарској г. Брадић и амбасадор БиХ у Швајцарској г. Бронза.
Показавши завидан ниво вокално-музичког извођења, члановима и диригенту хора Логос упућене су многобројне похвале и речи захвалности за долазак и труд да славска богослужења буду уприличена свечаним и племенитим хорским звуком.

У другу недељу по Духовима, 18. јуна 2023. године, Коло Српских Сестара санктгаленске парохије је прославило своју славу, Преподобног Аву Јустина Ћелијског, чији делић светих моштију се налази у храму Св. Симона монаха у Санкт Галену.

Многобројна деца у олтару али у дечијем хору Логос су допринела лепоти Свете Литургије као и парохијски хор Логос који је одговарао током исте.

У току Свете Литургије, која је служена у Хајлигкројц цркви у Санкт Галену, којом је ове године началствовао протојереј Жељко Сарић из Српца, и коме је саслуживао парох санктгаленски протојереј Бране Сарић, освећено је славско жито и славски колач које је припремила чланица КСС и овогодишња кума Свјетлана Штирбановић из Санкт Галена у славу Божију и част Светог Аве Јустина. Кумство за следећу славу КСС је преузела чланица КСС Јасмина Живковић из Фрауенфелда.

Посебној радости и задовољству су својим присуством допринеле чланице КСС из парохије у Мелсу.

По завршетку Свете Литургије, чланице КСС, њих деветнаест присутних, су у сали поред поменутог храма, уприличиле послужење за све присутне који су уживали у лепом времену и амбиенту око храма.