Brane Sarić

Српска православна Црквена општина и парохија Преподобног Симона Монаха у Санкт Галену и ове године свечано је прославила своју храмовну славу. Тим поводом канонску посету овој заједници извршио је Његово Преосвештенство Епископ швајцарски Господин Андреј.
У суботу, 5. октобра 2024. године Епископ Андреј началствовао је свечаним вечерњим богослужењем са освећењем петохлебнице уз саслужење протојереја-ставрофора др Мирослава Симијоновића пароха у Цириху, протојереја Бранимира Петковића пароха у Цириху, протојереја Брана Сарића, старешине храма и пароха у Санкт Галену, јереја Марка Кнежевића пароха у Тићину, јереја Ненада Бркића, пароха у Мелсу и јереја Миладина Вујковића, пароха у Бечу (Епархија аустријска). Благољепију на вечерњем богослужењу допринео је парохијски хор ”Логос” под руководством Јасмине Голник.
После вечерњег богослужења Епископ Андреј одржао је предавање о Акатисту Пресвете Богородице и фрескама у средњовековним манастирима Србије посвећеним њему. Епископ Андреј је у свом предавању говорио о значају Акатиста Пресвете Богородице у православној духовности, посебно у контексту српске културне и верске традиције. Он је анализирао богословске теме и молитвене аспекте Акатиста, истичући улогу Богородице као заштитнице и заступнице хришћана. Поред тога, епископ је приказао како су мотиви из Акатиста Пресветој Богородици били инспирација за фреске у средњовековним манастирима Србије, посебно у оним манастирима који су посвећени Богородици. Фреске су служиле не само као уметничка дела, већ и као визуелна молитва и средство за преношење духовних порука верницима.       
После предавања добротом Црквене општине Санкт Гален а трудом чланица Кола српских сестара за Епископа, свештенство и вернике уприличено је послужење, чим је почетак прославне храмовне славе настављен уз пријатне разговоре.

Сутрадан, у недељу, 6. октобра 2024. године, Свету архијерејску Литургију у овом храму служио је Његово Преосвештенство Епископ швајцарски Господин Андреј уз саслужење протојереја-ставрофора Ненада Михајловића, пароха у Цириху, протојереја Брана Сарића, старешине храма и пароха у Санкт Галену и јереја Миладина Вујковића, пароха у Бечу (Епархија аустријска). Благословом Епископа Андреја верном народу се беседом за време Литургије обратио гост из Аустрије, пречасни јереј Миладин Вујковић. Током Св. Литургије је освећен славки хлеб и славско жито које су спремили домаћини овогодишње храмовне славе, Перо и Милка Николић из Санкт Галена са својом децом. Благољепију на Светој архијерејској Литургији допринео је парохијски хор ”Логос” под руководством Јасмине Голник.
После Литургије и освећење славског колача, за Епископа, свештенство и верни народ је добротом Црквене општине Санкт Гален и чланица Кола српских сестара организована свечана трпеза љубави.

Српска православна Црквена општина Санкт Гален и ове године организовала је симпозијум у оквиру својих активности у циљу презентовања српске православне културе и духовности у швајцарском друштву.

У четвртак, 12. септембра у протестантској цркви Часног Крста (Heiligkreuz) у Санкт Галену одржан је скуп на тему ”Жена у хришћанству”. На самом почетку учесницима се обратио председник Црквене општине Санкт Гален господин Дејан Крсмановић који се захвалио свим присутнима што су се одазвали у великом броју на позив Црквене општине. Потом се уваженом скупу обратио Његово Преосвештенство Епископ швајцарски Господин Андреј, говоривши о значају теме за међуцрквени дијалог али и за интеграцију Српске православне Цркве у швајцарском друштву.

Потом су уследила три тематска излагања. Др Ерика Мозер (Erika Moser) са Универзитета у Берну је у свом излагању ”Mystik und gelebte Nächstenliebe. Maria Skobtsova und heutige christliche Gassenarbeiterinnen” (Мистицизам и проживљено доброчинство. Марија Скобцова и данашњи хришћански улични радници) говорила о духовном и практичном аспекту хришћанског милосрђа кроз пример Марије Скобцове, руске православне монахиње и канонизоване светитељке из 20. века. Она је истакла како је Скобцова свој мистицизам повезивала са активним радом међу сиромашнима и угроженима, посебно кроз помоћ избеглицама и рад на улицама Париза током Другог светског рата. Мозер је затим направила паралелу са данашњим хришћанским уличним радницима, који свој верски позив живе кроз практичну службу људима на маргинама друштва. Предавање је истраживало како се идеали хришћанске љубави и пожртвованости манифестују у савременим социјалним и економским околностима, упоређујући историјски контекст и савремене изазове. Кључна порука била је да мистицизам не треба да буде одвојен од конкретног деловања у свету, већ да прави хришћански живот захтева спајање дубоког духовног искуства са активним, самопожртвованим радом за добробит других.

Други реферат одржала је Барбара Хехлер (Barbara Hächler) из Кантона Санкт Гален која је говорила на тему „Vom traditionellen Rollenbild zur Führungsposition – Der Weg der Frau in der christlichen Welt“ (Од традиционалних узора до лидерских позиција – пут жена у хришћанском свету). Хехлер је истраживала еволуцију улоге жене у хришћанству, од традиционалних патријархалних схватања до савремених лидерских позиција које жене данас заузимају у различитим хришћанским заједницама. Хехлер је почела са прегледом историјских улога жена у црквама, наглашавајући њихову маргинализовану позицију у ранохришћанском периоду и касније током средњег века. Затим је разматрала како су теолошка тумачења и црквена пракса обликовали одређене родне улоге и задатке који су женама додељивани, попут бриге за домаћинство и породицу, али и допринос кроз монаштво и добротворни рад. У другом делу предавања, Хехлер се фокусирала на еманципацију жена унутар хришћанства у 20. и 21. веку, указујући на значајне промене у теолошким и црквеним структурама које су омогућиле женама да заузимају лидерске позиције. Предавање је завршено разматрањем савремених изазова и могућности за жене у хришћанству, са акцентом на потребу да се настави рад на родној равноправности и укључивању жена на свим нивоима црквеног живота.

Трећи реферат одржао је секретар Епархијског управног одбора Епархије швајцарске др Милан Кострешевић који је говорио на тему ”Orthodoxe Theologie und die Würde der Frau: Tradition und Moderne im Dialog” (Православна теологија и достојанство жене: традиција и савременост у дијалогу). Др Кострешевић је истраживао положај и достојанство жене у православној теологији, осветљавајући тензију између традиционалних теолошких схватања и савремених приступа у односу на улогу жене у цркви и друштву. Др Кострешевић је почео с историјским прегледом православне традиције и начина на који су теолошки текстови и црквена пракса обликовали улогу жене у хришћанству. Он је истакао да су многе традиционалне вредности, као што су скромност и понизност, биле често повезане са женским ликом, али да је то понекад резултирало маргинализацијом жена у црквеном животу. Затим је анализирао како савремене теолошке расправе унутар Православља покушавају да одговоре на изазове модерног света, укључујући питања о родној равноправности, лидерству жена и њиховој улози у теолошком дискурсу. Др Кострешевић је посебно нагласио значај дијалога између традиције и модерне мисли како би се дошло до богословских решења која афирмишу достојанство жене, у складу са основним хришћанским учењем о људској вредности. Закључак предавања је био да православна теологија, иако дубоко укорењена у својој традицији, мора остати отворена за савремене дијалоге о положају и улози жена, узимајући у обзир како теолошке, тако и социјалне промене које обележавају савремени свет.

Симпозијум који је Српска православна Црквена општина Санкт Гален организовала привукао је велики број посетилаца, укључујући представнике кантоналних власти из Кантона Санкт Гален, као и представнике других хришћанских заједница – реформаторске, римокатоличке и оријентално-православних цркава. Овај значајан догађај је, након предавања, настављен у пријатној атмосфери у црквеној сали, где је послужење припремљено добротом Црквене општине Санкт Гален. Овај симпозијум има посебну важност, јер доприноси презентацији православне и српске културе и духовности у швајцарском друштву. Поред тога, он представља важан корак у јачању међуцрквеног дијалога и унапређењу разумевања између различитих хришћанских заједница. Дискусије које се односе на улогу и достојанство жене у хришћанству, као и изазови који се тичу родне равноправности у контексту традиције и модерности, дају симпозијуму шире социјално и теолошко значење, отварајући пут ка будућим дијалозима и сарадњама.

У недељу пред Преображење, 18. августа 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ швајцарски Г. Андреј служио је Св. Архијерејску Литургију у великој цркви Хајлигкројц којем је саслуживао парох санктгаленски протојереј Бране Сарић.
Мноштво верног народа је присуствовало на Светој Архијерејској Литургији у току које је одговарао парохијски хор Логос.
У току Св. Архијерејске Литургије, Владика Андреј се присутнима обратио надахнутом беседом осврнувши се на прочитано јевађелско зачало о умножењу хлебова и риба те храњењу народа у пустињи од стране Господа Исуса Христа, након чега се причестио већи дио народа, који се претходно спремао постом и молитвом за свето Причешће.
Након заамвоне молитве је коленопоклоно прочитана молитва за сву присутну школску децу која су при подели нафоре кропљена освећеном водом и благосиљана за успешан почетак школске године.
Међу присутнима је била и протиница Мариана Ћилерџић, мајка Преосвећеног Владике Андреја која има деведесетосам година.
Примајући антидор и благослов Владике Андреја, верници су се у миру упутили својим домовима.

Празновање Празника на д празницима отпочело је у санктгаленској парохији већ на Лазареву суботу, 27. априла 2024. године, тиме што су чланице парохијског КСС организовале васкршњу радионицу за све малишане који су се одазвали у великом броју а који су у току програма васкршње радионице имали прилику фарбати и украшавати васкршња јаја, бојити сликовнице као и чути кратко предавање оца Брана Сарића о Васкрсу и пореклу васршњег јајета. Сва деца су послужена прикладном ужином и дарована малим васршњим поклоном.

Током целе страсне седмице су служена типиком предвиђена богослужења да би на Велики петак отпочела активна припрема за Празник над празницима – Васкрсење Христово. У поподневним часовима Великог петка вредне чланице КСС парохије санктгаленске украшавале су гроб Христов, место где је у току вечерње службе изнешена и положена плаштаница којој се народ са стархом Божијим и вером поклонио.

У Велику суботу ујутро, 4. маја је служена Св. Литургија а увече Васкрсње јутрење са Св. Литургијом на којој је такође узело учешћа велико мноштво народа.  У току Св. Литургије се велики број присутних причестио из руку надлежног свештеника протојереја Брана Сарића и прoтојереја-ставрофора Радивоја Сарића.

Сутра дан, на Васкрс ујутро, 5. маја је служена Св. Литургија уз велики број верника који су се спремали за Свето Причешће како би Часни пост завршили сједињењем са Васкрслим Господом у виду Светог Причешћа. Празник над празницима је улепшао на Св. Литургији, али и свих претходних богослужења, својим појањем парохијски хор Логос на челу са заменицом диригента Мирјаном Бубањом. У току Свете Литургије, као и у ноћи уочи, прочитана је васкршња посланица Његове Светости Патријарха Г.Г. Парфирија и пренесени очински поздрави надлежног Архијереја Г. Андреја верном народу уз стародревни васкршњи поздрав ХРИСТОС ВАСКРСЕ – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ након чега су подељена васкршња јаја присутнима.

Празник Благовести и ове године свечано је прослављен у Српској православној Црквеној општини и парохији Преподобног Симона Монаха у Санкт Галену. Тим поводом канонску посету овој заједници извршио је Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј.

На сам празник, у недељу 7. априла, Свету архијерејску Литургију у Санкт Галену служио је Епископ Андреј уз саслужење архијерејског намесника за Швајцарског и пароха у Берну протојереја-ставрофора Станка Марковића и пароха у Санкт Галену протојереја Бранa Сарића.

У надахнутој беседи Епископ Андреј тумачио је одељак из прочитаног Еванђеља, нагласивши спасоносни значај празника Благовести у историји људског спасења. Осим тога Епископ Андреј се осврнуо и на значајне јубилеје Преподобног оца Јустина Ћелијског, који ове године започињу управо празником Благовести.

Благољепију на Светој архијерејској Литургији допринело је и свечано појање парохијског хора ”Логос” из Санкт Галена, под вођством диригенткиње Мирјане Бубање.

После Свете архијерејске Литургије добротом Црквене општине ова свечана прослава настављена је уз свечано послужење за све присутне вернике које су уприличиле чланице КСС парохије санктгаленске.

Прослави Благовести у Санкт Галену присуствовали су и председник Црквене општине Цирих господин Драган Алексић и члан Управног одбора господин Драган Стевановић.

У пуном сјају какав доликује великом празнику Богојављења али и највећег нашег националног празника Св. Саве, и ове 2024. године прослава је протекла уз велико мноштво вјерног народа санктгаленске парохије.

У четвртак увече, у току празничног Вечерња је извршен чин Великог водоосвећења у великој цркви Хајлигкројц у Санкт Галену, који је извршио протојереј-ставрофор Радивоје Сарић уз присуство надлежног свештеника Брана Сарића, након кога је цијели храм и мноштво присутног народа покропљен.

Сутрадан, на сам празник Богојављења, служена је Света Литургија у истом храму након које је организовано пливање за Часни Крст на Боденском језеру у Роршаху. Двадесетдва пливача су показали храброст и запливали у хладном језеру за Часни Крст до којег је први допливао ватерполиста Марко Миловановић из Флавила. Присутни народ је пратио сав догађај са одушевљењем и бодрио храбре пливаче.

У недељу 21. јануара, служена је Св. Литургија којом је начаствовао протојереј-ставрофор Симеун Продановић из Цириха уз саслужење протојереја-ставрофора Радивоја Сарића из Лакташа и парох санктгаленски протојереј Бране Сарић. У току Св. Литургије, о. Симеун је надахнутом бесједом и живом ријечи поучио присутни народ о животу Св. Саве и светотајинском животу у Цркви. Сва присутна крштена дјеца су се причестила Пречасним Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа.

Светој Литургији је тога дана присуствовало велико мноштво дјеце који похађају српску школу на подручју санктгаленске парохије са својим родитељима и учитељицом Иваном Марчетом. После заамвоне молитве су освећени славски хљебови у част Св. Саве, које су припремили породица Шикман из Сирнаха, породица Здравковић из Санкт Галена као и продица Стојковић из Уцвила. Учитељица је по благослову надлежног свештеника спремила светосавски програм, који је после Свете Литургије пред присутном Црквом изведен. Након изведеног програма, Црква је даровала сву присутну дјецу богатим светосавским пакетићима и послужила све присутне у црквеној сали.

У уторак, 9. јануара 2024. године, на трећи дан Божића и на дан празника Светог Архиђакона и Првомученика Стефана, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Г. Андреј служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Симона Монаха у Санкт Галену. Епископу Андреју су саслуживали протојереј-ставрофор Ненад Михајловић из Цириха и протојереј Бране Сарић из Санкт Галена.

На Литургији је појали чланови парохијског хора Логоса уз учешће присутних верника који су присуствовали у светом Божијем храму упркос радном дану у Швајцарској. Епископ Андреј је беседио о значају празника Рождества Христовог за живот сваког Хришћанина, а потом се осврнуо на лик и дело Светог Првомученика и Архиђакона Стефана, првог мученика за цркву Христову. Епископ је истакао мучеништво Светог Стефана – издржано зарад љубави према правди Христовој и његово сведочење вере као истински пример хришћанског живота. Као такав он је био узор и самим апостолима, који су сходно томе сведочили своју веру и непоколебљиво остајали уз Христа. Епископ је потом на крају службе верницима поделио нафору и честитао празник Рождества Христовог али и славу свечарима, призвавши благослов Господњи на све и пожелевши напредак у сваком добру. Епископ је такође пререзао славски колач у породичном дому надлежног старешине храма Светог Симона Монаха, оцу Брану Сарићу, који је истог дана обележио своју крсну славу.

У парохији санктгаленској су и ове године Бадњи дан и Божић прослављени у храму Преподобног Симона монаха и већ други пут и у цркви Хајлигкројц у молитвеном и радосном расположењу.
Већ од Туциндана, на стотине парохијана из целе парохије су долазили у храм Преподобног Симона Монаха у Санкт Галену како би се снабдели свим оним што је потребно за традиционалан начин дочека и прослављања Рождества Христовог – Божића у својим домовима. Вредне чланице КСС парохије санктгаленске су украсиле поменуте храмове у Божићном амбиенту и спремиле их за дочек и прослављање великог празника.
На Бадњи дан је служена Св. Литургија у храму Св. Симона монаха а у вечерњих часова су верници имали прилику да већ друге године у великој цркви Хајлигкројц учествују на Вечерњем уочи празника Рождества Христовог – БОЖИЋА.
Пре вечерње службе свечано у цркву је унешен Бадњак којег је спремио г. Перо Николић са својом породицом из Санкт Галена и који је освештан.
У току вечерње службе, прочитана је посланица Његове Светости, Патријарха српског Г.Г. Порфирија присутном народу.
По завршетку службе, свештеник Бране Сарић са румунским свештеником из Санкт Галена, протојерејем-ставрофором Михаилом Адамом у свечаном входу заједно са чтечевима је изнео и наложио Бадњак на платоу испред храма.
Славље је настављено у порти храма уз уштипке и топле напитке које су спремиле српска Школа и Црква за све присутне.
Рождество Христово – Божић је прослављен Светом Литургијом у цркви Хајлигкројц на којој је одговарао парохијски хор Логос.
У току исте се причестило много верног народа а после заамвоне молитве је преломљена божићна Чесница коју је спремила г. Зорица Цветковић из Голдаха у којој је дукат пронашао ове године Миахило Миловановић из Херисауа.
Након отпуста, свештеник Бране Сарић поздравио је окупљени народ стародревним хришћанским поздравом ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ и поделио антидор.

Овогодишње прослављање храмовне славе Св. Симона Монаха у Санкт Галену отпочело је вечерњим богослужењем  у суботу 30. септембра 2023.

Вечерњом са Петохлебницом, начаствовао је изасланик Њ. П. Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, пречасни јереј Миладин Вујковић, парох Цркве Акатиста Пресвете Богородице у Бечу, уз саслужење архимандрита Дамаскиноса Касотиса из Санкт Галена (Константинопољска партијаршија), протојереја-ставрофора Михаила Адама из Санкт Галена (Румунска патријаршија), јереја Марка Кнежевића из Белинзоне, јереја Ненада Бркића из Мелса као и надлежног пароха протојереја Брана Сарића из Санкт Галена. Уз присуство мноштва верног народа, на Вечерњој је одговарао парохијски хор Логос. Након отпуста, пречасни отац Миладин се обратио верном народу бираним речима о личности Св. Симона Монаха и његовом јеванђеоском животу. Пре поделе Петохлебнице, оца Миладина у име парохије је поздравио надлежни парох, свештеник Бране Сарић, захваливши Богу и Преосвећеном Епископу Г. Андреју на благослову. У току заједничке вечере, отац Миладин је уручио поклон чланица КСС своје парохија чланицама КСС санктгаленске парохије.

У недељу, 1. октобра 2023. служена је Св. Литургија којом је начаствовао пречасни јереј Миладин Вујковић а коме је саслуживао протојереј Бране Сарић. Након прочитаних јеванђеоских зачала, отац Миладин је беседио на тему Јеванђеља. У току Св. Литиргије причестило се велико мноштво верника међу којима много деце. У току Св. Литургије је појао домаћи парохијски хор Логос. Након заамвоне молитве освећени су славски колач и кољивио које су ове године спремили Радован и Соња Стојановић из Роршахерберга са сином Милошем. Кумства за следећу славу се примиио Перо Николић са својом породицом.
Након Св. Литургије и отпуста, надлежни парох санктгаленски протојереј Бране Сарић се у име парохије захвалио Преосвећеном Епископу Г. Андреју на изасланству оца Миладина, који је боравио неколико дана у санктгаленској парохији са својом породицом. Такође је поздравио и присутне званице, г. Петера Шахтлера, члана УО евангелистичке цркве Хајлигкројц као и вицеконзула Републике Србије, г. Живорада Петровића. Након поделе антидора верни народ заједно са свештеницима се упутио у салу ЦО где је настављено прослављање храмовне славе уз трпезу љубави које су и ове године уприличиле чланице парохијског КСС заједно са куваром Гораном Обрадовићем и његовом породицом из Санкт Галена.

Живећи далеко од своје отаџбине, у плуралистичком свету двадесет првог века, православна Црква сведочи својим постојањем и деловањем и мисијским активностима, о својој спасоносној улози сваког друштва и сваког времена. Тако је и ових дана, тачније 6. септембра 2023. године благословом и учешћем Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског Г. Андреја, ЦО у Санкт Галену организовала први симпосијум у евангелистичком храму Хајлигкројц у Санкт Галену на тему „Религија и интеграција“.

Уз велико мноштво швајцарских званица, махом личности политичког живота са локалног и кантоналног нивоа, као и многих званица српских интелектуалаца и студената санктгаленске парохије, председник ЦО Санкт Гален г. Дејан Крсмановић је на немачком језику поздравио све присутне, пожелевши им добродошлицу и угодно вече уз стручне референте.

Симпосијум је модерирала г. Андреа Хаури, која је представила првог референта, госпођу др Лауру Бухер (Regierungsrätin Dr. iur. Laura Bucher), председавајућу одељења за унутрашње послове и интеграцију кантона Санкт Галена. Госпођа Бухер је поздравила присутне и отпочела свој реферат на тему „Der Beitrag des interreligiösen Dialogs im St. Gallen für die Integration“ (Допринос међуверског дијалога у корист интеграције). У дијалогу који води одсек унутрашњих послова кантона са свим релевантним верским заједницама и црквама, г. Бухер се између осталог осврнула и на веома добру и конструктивну сарадњу са Српском Црквом и њеним представницима у кантону Санкт Галену.

Г. Хаури се захвалила г. Бухер након аплауза присутних и најавила другог референта госпођу Мариу Папу (Stadtpräsidentin Maria Pappa), градоначелницу града Санкт Галена која је отпочела свој реферат на тему „Integration: Anpassung oder Unterdrückung?“ (Интеграција: Прилагођавање или угњетавање?). Градоначелница источношвајцарске метрополе, иначе италијанског порекла, је у свом реферату говорила о свом детињству и интеграцији у швајцарско друштво које је у њеном примеру резултирало њеним пословним и политичким успехом.

Као трећи по реду референт симпосијума, Његово Преосвештенство Епископ аустријско – швајцарски Г. Андреј је поздравивши све присутне отпочео свој реферат на тему: „Schritte auf dem Weg der Ökumene“ (Кораци на путу међуцрквених односа). На самом почетку свог реферата, Преосвећени Владика Андреј је насмејао публику једном анегдотом из своје младости и случаја који се десио у Немачкој, а који је везан за живот наше Цркве и народа. Након тога је Епископ Андреј говорио о православном схватању међуцрквених односа, напора и изазова Православне Цркве с њом у вези.

На крају је за говорника позван г. др мед. Милан Калабић, четврти и последњи референт овог симпосијума, чији је реферат гласио: „Die Lebensreise – Niemand will Niemand sein“ (Животни пут – нико не жели да буде нико). Последњи референт је говорио о свом дугогодишњем психијатријском искуству и здрвственим проблемима који се јављају код наших људи, али и других досељеника у Швајцарску, који се нису правилно интегрисали у друштво у коме често пута живе деценијама.

Након што су сва четири говорника изнели свој реферат, укратко су одговарали на питања публике након чега су уручени пригодни поклони.

Сви присутни се се након интересантних и разноврсних реферата, који су изношени из угла политике, теологије и медицине упутили у салу која се налази поред цркве те тамо уз пријатне разговоре и лично упознавање почастили закуском коју је припремио врхунски кувар г. Жељко Ребић са својим тимом.

https://st-galler-nachrichten.ch/st-gallen/detail/ein-zeichen-der-akzeptanz